Hrononutricija: Revolucionarni pristup ishrani za gubitak težine i ravnotežu organizma

U potrazi za idealnim načinom ishrane koji će trajno rešiti problem viška kilograma, sve se češće nameće jedan pristup koji ne zahteva brojanje kalorija, striktne recepte ili osećaj gladovanja. To je hrononutricija - grana medicine koja se bavi individualnim režimom ishrane zasnovanim na zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona i enzima u našem telu. Suština ove discipline leži u shvatanju da svaki čovek ima jedinstven genetski zapis prema kojem se odvijaju sve fiziološke funkcije i koriste namirnice za dobijanje energije.

Naše telo funkcioniše po unapred određenom planu, određenom izlaskom sunca, podnevom, poslepodnevom, zalaskom sunca i noću. Zbog toga nije svejedno u koje doba dana konzumiramo određenu vrstu hrane. Ako uzimamo namirnice kada im nije vreme, zbunjujemo naše žlezde i tražimo od njih da se aktiviraju u periodu kada se one prirodno odmaraju. Posledica ovakvog ponašanja je poremećaj metabolizma koji vodi ka hroničnim bolestima i gojaznosti, kako opštoj tako i parcijalnoj, odnosno taloženju masnih naslaga u određenim delovima tela.

Osnovni principi hrononutricije

Za razliku od mnogih drugih dijeta, u hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica. Ne postoji brojanje kalorija, niti su nametnuti spiskovi recepata po danima. Primena principa ove ishrane dovodi do trajnog gubitka viška kilograma bez velike muke. Štaviše, ukoliko postoji poremećaj u vrednostima šećera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj režim omogućava postizanje normalnih vrednosti i sprečava nastanak dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.

Ključni principi koje treba poštovati su:

• Između svakog obroka treba da prođe najmanje tri, a idealno četiri sata.
• Obavezno je jesti samo određenu vrstu namirnica u određeno vreme u toku dana.
• Zabranjen je unos svih pića koja sadrže veštačke zaslađivače jer i oni izazivaju povećano lučenje insulina.
• Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku (bilo da je ručak ili večera u pitanju). Vreme kada je ova kombinacija jedino moguća, čak i poželjna, jeste jutro.
• Zabranjene su sve vrste grickalica između obroka.
• Slatkiši se ne smeju jesti uveče.
• Hleb, testenine i skrobno povrće (krompir) jedu se najkasnije do 15 časova.
• Slatko mleko nije hrana koja se lako vari i hrononutricija ga u potpunosti zabranjuje. Kiselo mleko i sir su dozvoljeni izvor proteina.

Doručak: Kraljevski obrok koji pokreće metabolizam

Izostavljanje doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani prema hrononutriciji. Samo jutarnje uzimanje namirnica aktivira masne ćelije da ispuštaju masti iz skladišta. Ako preskačemo doručak, umesto da se isprazne, rezerve se pune. Klinički je dokazano da voće ne treba uzimati ujutru. Idealni doručak trebalo bi da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate (žitarice), jer je naš organizam prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i iskoristi te kombinacije.

Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i mnoge druge funkcije. Za doručak se ne uzimaju prosti šećeri, med, običan šećer, voće ili desert. Nikada uz doručak! Na raspolaganju su vam jaja, šunka, sir, integralni hleb, pa čak i pita ili burek - sve u umerenim količinama. Važno je zapamtiti: bogat i dobar doručak je polovica uspeha.

Ručak: Punjenje baterija

Ručak je takozvano punjenje baterija i ovaj obrok ne bi trebalo preskakati. Često se dešava da se izostavljen obrok uveče nadoknadi povećanim unosom hrane. Za ručak treba uzimati belančevine životinjskog ili biljnog porekla (meso, riba, mahunarke) i povrće kao izvor sporih šećera i vlakana. Meso je moguće zameniti proteinima iz biljaka: pasulj, soja, grašak.

U pogrešne kombinacije ubrajaju se mnoga ukusna jela koja se često pripremaju: šnicla s krompirom, meso i hleb, meso i testenina, lazanje, špagete s mesom, musaka od krompira. Osobe obolele od raka debelog creva često navode da su uzimale meso s hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama. Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkiši takođe nisu dobra kombinacija.

Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje ukoliko nam obrok nije sačinjen od ugljenih hidrata. Eventualno se može konzumirati jedna vrsta voća sat vremena nakon obroka, ali samo kada je telesna težina idealna.

Povrće je zdravo, ali treba voditi računa da se kuvanjem menja slatki, glikemijski indeks i da povrće dobija osobine običnog šećera. Unosom kuvane šargarepe ili celera, na primer, podiže se nivo šećera u krvi, a time i nivo insulina. Povrće je idealno jesti sveže, a drugo treba samo kratko kuvati na pari.

Večera: Prelazak na racionalniji biološki model

Uveče se moramo prebaciti na racionalniji biološki model jer je to vreme kad telo prirodno skladišti mast. Već u sumrak ćelije su zamorne i "lene", kortizon (hormon budnosti) se mnogo manje luči i počinje da se proizvodi hormon sna. Po liniji manjeg otpora, ćelije žude za brzim šećerom da bi ga što lakše i s manje napora uskladištile.

Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate, kao i povrća koje je izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana koji će nas zasititi tokom čitave noći i polinezasićenih masnih kiselina. Masne ribe kao što su skuša, losos ili som su odličan izbor. Drugi, isto tako dobri izbori za večeru su: grilovana piletina, ćuretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili više svežih salata začinjenih balzamikom i hladno ceđenim uljima.

Vreme između večere i odlaska na spavanje ne treba da bude kraće od dva sata da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate.

Usklađivanje ishrane sa individualnim potrebama

Kako bi hrononutritivni režim dao optimalne rezultate, preporučuje se obaviti testiranje netolerancije na hranu. To podrazumeva precizno ispitivanje koja se namirnica može iskoristiti za stvaranje energije na ćelijskom nivou bez štetnih ostataka, a koje namirnice treba izbegavati. Ovaj korak omogućava još preciznije i efikasnije usklađivanje ishrane sa potrebama vašeg organizma.

Primena hrononutricije ne rezultira samo gubitkom kilograma, već i regulacijom izgleda siluete. Naše telo postaje oblikovano prema urođenoj, fiziološkoj konstituciji. Izražen stomak, "jahaće pantalone", velika zadnjica ili debele butine nisu pokazatelj naše konstitucije, već posledica nepravilnog nutritivnog režima i mogu se regulisati za izuzetno kratko vreme.

Dokazano je da određena vrsta hrane ne odgovara svakoj konstituciji. Na primer, suviše kuvanog povrća (šargarepa, celer, cvekla, paškanat, boranija, krompir) u ishrani dovodi do pojave širokih kukova. Suviše mesa dovodi do smanjenja bokova, butina i stomaka i blagog povećanja ramena i grudnog koša. Mnogo skroba (testenine, krompir, hleb) dovodi do pojave velikog stomaka, butina i zadnjice.

Iskustva korisnika: Od gojaznosti do zadovoljstva

Brojna iskustva ljudi koji su primenjivali hrononutriciju govore u prilog njenoj efikasnosti. Osobe koje su godinama bile gojazne i isprobale brojne metode mršavljenja, bez značajnijih rezultata, kroz ovaj program su uspele da postignu trajne promene. Gubitak od 10 kilograma i više u roku od nekoliko meseci nije redak slučaj, a što je još važnije, kilogrami se ne vraćaju.

Osim gubitka kilograma, korisnici ovakvog načina ishrane ističu i druge pozitivne efekte: povećanje energije, poboljšanje kvaliteta kože, regulisanje vrednosti holesterola i šećera u krvi, prestanak problema sa varenjem i opšte bolje osećanje. Psihološki aspekt je takođe veoma bitan - znanje da možete jesti skoro sve, samo u određeno vreme i pravilno kombinovano, uklanja osećaj deprivacije koji prati mnoge druge dijete i omogućava dugoročno održavanje postignutih rezultata.

Za one koji se suočavaju sa izazovima poput uklanjanja masnih naslaga koje su se dugo godina taložile, hrononutricija može biti ključna. Međutim, u slučajevima ekstremnog gojaznosti ili kada je potrebno hitnije rešenje, postoje i hirurške metode poput liposukcije, lipolize, dermolipektomije ili lipotransfera. Ove procedure, iako efikasne, zahtevaju pažljivo razmatranje i konsultacije sa stručnjacima. Za mnoge, promena načina ishrane kroz hrononutriciju može biti dovoljna da se postigne željeni cilj bez pribegavanja hirurškim intervencijama.

Pored toga, anticelulit masaža i razne vrste anticelulit masaži mogu biti koristan dodatak uz pravilnu ishranu u borbi protiv celulita i poboljšanja izgleda kože. Anticelulit masaža stimuliše cirkulaciju i pomaže u razbijanju masnih naslaga. Različite tehnike anticelulit masaže, poput anticelulit masažom koja koristi ručne tehnike ili specijalne uređaje, mogu doprineti ravnomernijoj distribuciji masnog tkiva i poboljšanju tena kože. Redovne anticelulit masaže mogu biti deo celovitog pristupa u uklanjanju masnih naslaga i postizanju bolje estetike tela.

Zaključak: Promena životnog stila, ne privremena dijeta

Hrononutricija nije samo još jedna dijeta u nizu onih koje obećavaju brze rezultate. To je celovit pristup ishrani koji poštuje prirodne ritmove našeg tela i omogućava mu da funkcioniše na optimalan način. Kroz pravilno vreme konzumiranja i kombinovanja namirnica, možemo postići i održati željenu telesnu težinu, poboljšati generalno zdravstveno stanje i osećati se bolje.

Ključ uspeha leži u doslednosti i strpljenju. Organizmu je potrebno vreme da se prilagodi novom načinu ishrane i da počne da funkcioniše u skladu sa svojim prirodnim ritmovima. Međutim, rezultati koji se postižu su dugotrajni i omogućavaju nam da konačno prekinemo zač