Konačan Vodič: Kako Otvoriti Preduzetničku Radnju u Srbiji - Korak po Korak

Vitko Radinarević 2026-02-23

Kompletan vodič za osnivanje preduzetničke radnje u Srbiji. Sve o poreskim obavezama, APR-u, izboru delatnosti i ključnim savetima za uspešan početak sopstvenog biznisa.

San o sopstvenom biznisu živi u mnogima od nas. Bilo da se radi o prodavnici rinfuzne robe, kozmetičkom salonu, online prodaji ili proizvodnji domaćih kolača, put od ideje do otvorenih vrata nije jednostavan, ali je izvodljiv uz dobru pripremu. Ovaj sveobuhvatni vodič će vas provesti kroz ceo proces, od prijave u Agenciju za privredne registre (APR) do prve fiskalne račune, koristeći iskustva i savete onih koji su već prošli ovaj put.

Ključne reči u tekstu: poreska uprava, preduzetnička radnja, Agencija za privredne registre, APR, jedinstveni registracioni obrazac, poreski identifikacioni broj, PIB, matični broj, šifra delatnosti, fiskalna kasa, knjigovođa, doprinosi, samostalni preduzetnik, subvencije, PDV, paušalno oporezivanje, inspekcija, poreska služba, poslovni plan, registracija preduzetnika.

1. Početak: Od ideje do pravne forme

Pre nego što odete u APR, potrebno je da se odlučite za osnovne parametre vašeg poslovanja. Da li ćete biti samostalni preduzetnik (paušalac), ili osnivati društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO)? Za većinu malih, start-up biznisa, preduzetnička radnja je najpraktičniji i najjeftiniji izbor.

Preduzetnik (Paušalac): Idealno za manje poslove sa predvidivim prihodima. Porez i doprinosi su fiksni mesečni iznos, bez obzira na prihod. Ne zahteva početni kapital.
DOO: Preporučuje se za rizičnije delatnosti ili planiranje većeg partnerstva. Zahteva osnivački kapital (minimalno 100 RSD, ali preporučuje se više) i kompleksnije je knjigovodstvo.

Savet: Za prodaju na pijaci, mali butik, online prodaju ili uslužne delatnosti (frizer, manikir), preduzetnička radnja je često sasvim dovoljna. Biznis plan obično traže samo ako se prijavljujete za subvencije koje država daje, ali za osnovnu registraciju nije obavezan.

2. Srce procesa: Registracija preko APR-a

Procedura osnivanja privrednih subjekata danas se sprovodi preko jedinstvenog sistema registracije. To znači da ćete popunjavanjem jedinstvenog registracionog obrasca i njegovom predajom u APR istovremeno dobiti sve potrebne brojeve.

Korak po korak:

Popunjavanje obrasca: Formular se popunjava online na sajtu APR-a ili lično u njihovoj kancelariji. "Nije ništa komplikovano, samo se prate uputstva", kako kažu oni koji su to već uradili.
Uplata takse: Nakon popunjavanja, uplatite taksu za registraciju na žiro-račun u skladu sa uputstvima sa sajta APR-a.
Predaja dokumentacije: Uplaćenu uplatnicu zajedno sa odštampanim i potpisanim obrascem nosite lično u APR (ako ste iz Beograda) ili šaljete poštom.
Čekanje rešenja: Proces traje oko nedelju dana. Rešenje sa svim podacima stiže na adresu koju ste naveli u obrascu.

Šta sve dobijate u jednom rešenju? Jedinstvena registracija vam obezbeđuje:
- Matični broj (koji daje Republikki zavod za statistiku),
- Poreski identifikacioni broj (PIB) (koji daje Poreska uprava),
- Broj osiguranika za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) (izdaje RFZO),
- Broj osiguranika za zdravstveno osiguranje (izdaje RFZO).
Dakle, sve na jednom mestu.

3. Nakon APR-a: Obaveze prema Poreskoj upravi i fondovima

Sa rešenjem u rukama, sledeći koraci su ključni. Sa dokumentima iz APR-a odlazite u poresku službu prema mestu prebivališta. Tu će vam, na osnovu izabrane šifre delatnosti, reći koji iznos poreza ćete plaćati državi. Takođe, morate se prijaviti za fiskalnu kasu ako je vaša delatnost to zahteva (skoro sve trgovinske i uslužne delatnosti).

Važna napomena o doprinosima: Postoji zabuna oko toga da li sa osnivanjem automatski počinju da teku obaveze po pitanju uplate doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje. Nije automatski! Morate aktivno otići u filijalu PIO fonda i Zavoda za zdravstveno osiguranje da se prijavite i popunite odgovarajuće obrasce. U suprotnom, možete stići zatezne kamate.

4. Nezaobilazni pomoćnik: Knjigovođa

"Svakako će vam trebati knjigovođa", ističu iskusniji preduzetnici. Iako se čini kao dodatni trošak (oko 1000-1500 dinara mesečno za osnovne usluge), dugoročno vam štedi novac, vreme i živce. Dobar knjigovođa će vas provesti kroz ceo proces, od registrovanja firme, preko prijave na sve adrese, do redovnog podnošenja poreskih prijava. Oni imaju i sve aktuelne obrasce i znaju sve novine u zakonima.

U današnje vreme, gde se propisi često menjaju, imati profesionalca koji prati te promene je neophodno, a ne luksuz.

5. Izbor delatnosti: Šta je isplativo otvoriti?

Ovo je pitanje koje najviše muči buduće preduzetnike. Na osnovu brojnih iskustava podeljenih u diskusijama, evo nekoliko uvida:

Prehrambena industrija (pekare, palačinkarnice, brza hrana): Uvek ima potražnje, ali su i ulaganja velika (rigorozni higijenski uslovi, HACCP standardi). "Klima je nepovoljna, ali hrana uvek ide," kažu neki. Prodaja gotovih palačinki ili kora za pitu može biti dobra niša.
Trgovina (rinfuz, pet shop, zdrava hrana): Zahteva dobru lokaciju i odlično poznavanje nabavke. Marže su često niske (oko 20%), a konkurencija velika. "Prvih godinu dana ne očekujte zaradu, normalno je da ćete od svog novca finansirati sve," savetuju oni koji su probali.
Uslužne delatnosti (kozmetički salon, depilacija, frizerski salon): Dobro idu ako postoji stalna klijentela. Mnogi počinju da rade od kuće kako bi smanjili troškove. "Moja kozmetičarka se ubija od posla a radi kod kuće," svedoči jedna korisnica.
Online prodaja i kreativne usluge: Manja početna ulaganja (sajt, društvene mreže). Mogućnost prodaje širom sveta (drop shipping, ručno rađen nakit, graficki dizajn). "Razmislite o izlasku iz okvira... ceo svet je dostupan uz internet," savetuje jedan forumski korisnik.

Kreativne ideje koje se izdvajaju: Organizacija venčanja, kreativne radionice za decu, iznajmljivanje svečane garderobe, prodaja domaće zimnice po narudžbini, usluga pečenja prasetine za slave, proizvodnja peleta od slame.

6. Najčešće zamke i kako ih izbeći

Mnogi biznisi ne uspevaju ne zbog loše ideje, već zbog nepoznavanja sistema. Evo glavnih zamki:

Nedovoljna finansijska rezerva: "Kad otvorite prodavnicu, morate da imate deo novca kao zalihu." Troškovi kirije, plata, doprinosa i nabavke robe teku svakog meseca, dok se promet tek gradi.
Nepoznavanje konkurencije i lokacije: Otvaranje četvrtog frizerskog salona u malom gradu retko će uspeti. "Gledajte da nemate u blizini nekoga ko radi isto ili slično."
Zanemarivanje inspekcija i propisa: Posebno kod prehrambenih delatnosti. Inspekcija može da nađe "falinku" i izda velike kazne. Uvek budite informisani i spremni.
Rad "na crno": Iako privlačno na početku, dugoročno je rizično. Kazne su velike, a ako se ozbiljno razmišljate o biznisu, legalnost je temelj stabilnog rasta.

7. Podrška i subvencije: Da li postoji pomoć od države?

Postoje programi samozapošljavanja preko Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), ali su konkursi retki i uslovi strogi. Obično se ne daju sredstva za trgovinske usluge tipa prodavnice, već za proizvodnju ili specifične zanate. Uvek je bolje proveriti aktuelne informacije direktno u NSZ-u ili na sajtu Privredne komore. Takođe, gradovi i opštine često imaju svoje programe podrške mladim preduzetnicima, uključujući besplatne obuke za izradu biznis plana.

Zaključak: Hrabrost, ali i oprez

Otvaranje preduzetnič